Lucy Woodward

INFORMATION

Hilari Dajana Rodam Klinton (engl. Hillary Diane Rodham Clinton, IPA: /ˈhɪ.lə.ɹi daɪ.ˈæn ˈrɒ.dəm ˈklɪn.tən/;‍ Čikago, 26. oktobar 1947) američka je političarka i pravnica. Bila je kandidat Demokratske partije za predsednika Sjedinjenih Američkih Država na izborima 2016. godine. Funkciju 67. državne sekretarke SAD obavljala je od 2009. do 2013, juniorska senatorka SAD iz Njujorka bila od 2001. do 2009, prva dama SAD za vreme mandata njenog muža Bila Klintona od 1993. do 2001, te prva dama Arkanzasa tokom njegovog predsednikovanja od 1979. do 1981. i ponovo od 1983. do 1992. godine.
Rođena je u Čikagu i odrasla je u ilinoiskom predgrađu Park Ridž, gde je pohađala koledž Velsli i diplomirala 1969, a zatim doktorirala na Pravnom odseku Fakulteta Jejl 1973. godine. Posle mandata kongresne pravne zastupnice preselila se u Arkanzas i udala za Bila Klintona, 1975. godine. Godine 1977. bila je jedan od osnivača organizacije Advokati Arkanzasa za decu i porodicu. Naredne godine postala je prva direktorka Korporacije za pravne usluge, a 1979. prva partnerka Advokatske firme „Rouz”. Kao prva dama Arkanzasa (1979—1981, 1983—1992), vodila je radnu grupu čije su preporuke pomogle u sprovođenju reforme javnog školstva Arkanzasa, a bila je i u nekoliko korporacijskih odbora.
U ulozi prve dame se zalagala za usvajanje neuspešne inicijative Plan Klintonine zdravstvene zaštite iz 1993. godine. Odigrala je značajnu ulogu 1997. i 1999. godine u stvaranju Programa državnog dečjeg zdravstvenog osiguranja (SCHIP). Takođe se borila i s problemima usvajanja i hraniteljstva. Na Konferenciji UN za žene 1995. u Pekingu, Klintonova je u tada kontroverznom i uticajnom govoru izjavila da su „ljudska prava ženska prava i ženska prava ljudska prava”. U braku je 1998. godine prebrodila skandal s Monikom Levinski, kada njena uloga prve dame biva polarizovana u javnosti.
Klintonova je 2000. izabrana kao prva žena na funkciju senatora savezne države Njujork, te je tako postala jedina prva dama koja je tražila mesto u izbornom uredu. Nakon Napada na Svetski trgovinski centar, podržala je Rat u Avganistanu. Takođe je glasala za Iračku rezoluciju 2002. godine kojom se nastojalo ubrzati povlačenje američkih trupa iz Iraka (za što je kasnije izrazila žaljenje). Odigrala je vodeću ulogu u istraživanju zdravstvenih problema s kojima su se suočili oni prvi na udaru 11. septembra. Glasala je protiv Buševih poreskih olakšica, te protiv bušenja u Arktičkom nacionalnom rezervatu divlje prirode (engl. Arctic National Wildlife Refuge, ANWR). Na mesto senatorke ponovo je izabrana 2006. godine. Na predsedničkim izborima 2008, osvojila je više delegata nego ijedna prethodna kandidatkinja; stranačku (demokratsku) nominaciju izgubila je od Baraka Obame, s tim da je dobila više glasova.‍Kao državna sekretarka u Obaminoj administraciji od 2009. do 2013. godine, Klintonova je reagovala na stanje vezano za Arapsko proleće, pri čemu se zalagala za vojnu intervenciju NATO-a u Libiji. Pomogla je u organizovanju diplomatske izolacije i međunarodnog sankcijskog režima protiv Irana, u naporu da primora smanjenje nuklearnog programa ove zemlje; ovo je dovelo do višenacionalnog Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije, dogovora sklopljenog 2015. godine. Napušta Obaminu administraciju na kraju njegovog prvog mandata, piše svoju petu knjigu i počinje da drži plaćene govore, pre objavljivanja svoje druge predsedničke kandidature — sada za izbore 2016.
Klintonova je dobila najviše glasova i primarnih delegata na Demokratskim primarnim izborima 2016. godine, zvanično prihvatajući svoju partijsku nominaciju za predsednika Sjedinjenih Američkih Država 28. jula 2016. godine, zajedno s potpredsedničkim kandidatom iz iste stranke kog je odabrala — senatorom Timom Kejnom. Postala je prvi ženski kandidat nominovan za predsednika od strane velike američke političke partije. Kao deo svoje platforme 2016, istakla je kampanju za povećanje prihoda, unapređenje Akta o dostupnoj nezi, te finansijsku reformu i reformu Vol strita. Nije bila protiv politike davanja državljanstva imigrantima koji nemaju dokumenta, a zagovarala je povećavanje i zaštitu ženskih prava te ozvaničavanje porodične podrške kroz plaćeno odsustvo roditelja i univerzalno predškolsko obrazovanje; zalagala se za borbu protiv klimatskih promena te za povećavanje poreza bogatima, uključujući „feršer doplatu” (engl. fair share surcharge), što je predstavljalo sredstva za finansiranje određenih troškova koje je pominjala u svom predloženom programu.‍ Do juna 2015. godine, promenila je mišljenje po pitanju prvobitne podrške Transpacifičkom partnerstvu; sada je tvrdila da „bilo koji trgovinski dogovor mora da proizvede radna mesta, poveća nadnice, poveća prosperitet i zaštiti našu bezbednost”. Međutim, kontroverza oko njenih privatnih imejl servera tokom sekretarskog mandata postala joj je velik problem, pogotovo pred kraj kampanje. Na izborima održanim 8. novembra 2016. godine, Hilari Klinton je izgubila predsedničku utrku za Belu kuću od republikanskog protivkandidata Donalda Trampa. U elektorskom kolegijumu, Klintonova je dobila 232 a Tramp 306 glasova. S druge strane, Klintonova je dobila više glasova naroda — 48,2 % naspram 46,1 % Trampovog glasačkog tela; ovo su tek peti predsednički izbori u SAD gde je kandidat koji je izgubio izbore dobio više glasova naroda. Nakon gubitka, 2017. godine se odlučila fokusirati da bude — kako je sama rekla — „građanin-aktivista”.

ARTIST PHOTO

ALBUMS