Marcelo & Filter

INFORMATION

Ropstvo je odnos među ljudima, grupama ljudi ili narodima temeljen na ekonomskoj, pravnoj, moralnoj, idejnoj, političkoj ili verskoj zavisnosti i pokornosti. U svom užem smislu predstavlja formalnu instituciju krajnje zavisnosti jednog od strane drugog čoveka koji je temelj društvenog sistema zvanog robovlasništvo. Osoba koja je rob nema nikakva prava, odnosno predstavlja vlasništvo drugog čoveka ili grupe – gospodara. Ona je prisiljena da obavlja rad i druge usluge za svog gospodara, a za to nije ovlaštena primiti nikakvu naknadu (iako iz praktičnih razloga može očekivati najosnovniju hranu i prenoćište). Gospodar ima puno pravo da raspolaže s robom kako hoće, uključujući telesne kazne, sakaćenje, pa i ubistvo. Ropstvo je danas zabranjeno međunarodnim konvencijama, iako se u određenim oblicima praktikuje. Uz ropstvo se vezuje pojam prisilni rad, ali ne u slučaju kada je prisilni rad posledica obveza koje propisuje i reguliže država kao što je slučaj s vojnom obvezom, osudom za kaznena dela i sl. Ropstvo takođe valja razlikovati od nekih drugih odnosa lične zavisnosti kao što su kmetstvo ili ugovorno ropstvo.
Ropstvo je zvanično ilegalno u svim zemljama, ali se procenjuje da još uvek oko 20 do 36 miliona ljudi žive kao robovi širom sveta. Mauritanija je bila zadnja nadležnost da zvanično proglasi ropstvo nezakonskim (u 1981/2007), mada se procenjuje da 10% do 20% njenog stanovništva još uvek živi u ropstvu.
Ropstvo je postojalo pre pisane istorije i postojalo je u mnogim kulturama. Većina robova u današnje vreme su dužnički robovi, uglavnom u Južnoj Aziji, koji su pod dužničkom nametom zelenaša, ponekad i tokom više generacija. Trgovina ljudima se primarno koristi za prisiljavanje žena i dece na rad u seks industriji.

ARTIST PHOTO

ALBUMS

ADVERTISEMENT