Misconduct

INFORMATION

Politička korupcija je upotreba moći od strane vladinih zvaničnika u svrhu nezakonite lične dobiti. Nelegalni čin nekog službenika predstavlja političku korupciju samo ako je taj čin direktno povezan sa njihovim službenim dužnostima, ako je učinjen prekoračenjem ovlašćenja ili uključuje trgovinu uticaja.
Oblici korupcije se razlikuju, ali uključuju mito, iznudu, kronizam, nepotizam, parohijalizam, pokroviteljstvo, korišćenje položaja ili političkog uticaja u nečije ime u zamenu za novac, ucenu i proneveru. Korupcija može da olakša kriminalne poduhvate kao što su trgovina drogom, pranje novca, i trgovina ljudima, mada nije ograničena na ove aktivnosti. Zloupotreba moći vlade u druge svrhe, kao što su represija nad političkim protivnicima i opšta policijska brutalnost, takođe se smatraju političkom korupcijom. Slučaj Masiulis je tipičan primer političke korupcije.
Aktivnosti koje čine nelegalnu korupciju razlikuju se u zavisnosti od zemlje ili nadležnosti. Na primer, neke prakse političkog finansiranja koje su legalne na jednom mestu mogu da budu nelegalne na nekom drugom. U nekim slučajevima, vladini zvaničnici imaju široka ili loše definisana ovlašćenja, što otežava da se napravi razlika između legalnih i ilegalnih postupaka. Širom sveta, procenjuje se da samo mito obuhvata preko jednog triliona američkih dolara godišnje. Stanje nekontrolisane političke korupcije poznato je kao kleptokratija, što doslovno znači „vladavina lopova”.
Neki oblici korupcije – koji se sada nazivaju „institucionalna korupcija” – razlikuju se od mita i ostalih vrsta očigledne lične koristi. Sličan problem korupcije nastaje u bilo kojoj instituciji koja zavisi od finansijske podrške ljudi koji imaju interese koji mogu da budu u sukobu sa primarnom svrhom institucije.

ARTIST PHOTO

ALBUMS